Vârşeţ
January 26th, 2008 by Jeca
Pozivam Učitelja u penziji da udari po guščijem peru i raspiše se o Vršcu!
Borba protiv vetrenjača
Najgore je kad sve znaš, a niko neće ništa da te pita
Pozivam Učitelja u penziji da udari po guščijem peru i raspiše se o Vršcu!
January 26th, 2008 at 16:44
Mnogo gotivim Vršac i zamolio sam Vešticu da okači ovu temu, jerbo sam hteo nešto da napišem.
Sad, ne znam koliko vas je bilo tamo, ali Vršac je jedan lep gradić na samom istoku Banata, samo deset km od granice sa Rumunijom. To je jedan od retkih gradova po Srbiji u kojima se lepo živi (mislim na standard), jer su ljudi vredni i ima nekoliko velikih firmi koje grad drže (Hemofarm, Swisslion, Vršački vinogradi, Drugi oktobar…). Put do Vršca vodi kroz tipično vojvođanska sela, koja su jako živopisna i lepa. U zavisnosti od toga kolika je vidljivost Vršac možete videti iz daleka jer se nalazi podno, i na obroncima, Vršačkog brega. Nekako u svom tom čudu i širini ravnice štrči jedan breg, sa nekoliko vrhova, i vrlo uspešno razbija monotoniju ravnice. Priroda oko Vršca je jako lepa, često se čini kao da gledate neku sliku Save Šumanovica. Kada ste već u Vršcu ima dosta stvari koje morate obići: obavezno je prošetati korzom (od stare autobuske stanice kroz Vuka Karadžića i nazad), posetiti katoličku katedralu (ogromnu gotsku crkvu koja dominira pejzažom Vršca), posetite mnogobrojne vinske podrume, što u gradu, što u okolnim selima (nećete se pokajati, kažu vinopije)… Popnite se na breg, do Kule, i puknite pogledom preko lepog Banata (jedno je otići danju, a sasvim drugi doživljaj noću), a, kad smo već kod pogleda, kada ugledate nekog čudnog lika u lošim cipelama, kako ide ulicom i priča sam sa sobom, cimnite ga za rukav i zamolite ga da vas provoza. To je zagarantovano instruktor letenja na čuvenoj JATovoj pilotskoj akademiji. Let iznad i oko Vršca je dozivljaj za sebe.
February 11th, 2008 at 19:43
E, pa nastavio bih moju malu pricu o jednom od svojih omiljenih gradova.
Postoje neke stvari u Vrscu koje me fasciniraju. Prvo, cinjenica da sve ljude koje imaju problema sa osnovnom motornom koordinacijom i snalazenjem u prostoru (citaj: ne znaju gde je levo) stave na bicikle sa najtanjim tockovima na svetu. Pri tom te bicikle imaju tocak precnika onih od FAP kamiona (kad sam bio klinac takve bajseve smo zvali postarski, cak sam jedno vreme i vozio jedan takav) . Treba li napomenuti da te bicikle voze po sred puta (kojim idu automobili). Tako da ce vam cesto zivce na probu staviti neki ljudi koji bi se po godinama kvalifikovali u seniorski sastav SANU i njihovi velosipedi (istih godista). Zamislite uzas da negde zurite po Vrscu (jos jedan pojam njima stran, ali to je sasvim druga prica), izadjete iza krivine i vidite ispred sebe bakutu kako elegantno balansira na svom omiljenom prevoznom sredstvu. U toj igri sa vasim zivcima oni se aktivno drze STO DALJE od ivicnjaka uz koji bi trebalo da voze i izgledaju kao da ce svakog trenutka pasti sa bicikle (sto bi samo po sebi, s obzirom na visinu istih, moglo biti kobno).
Verovatno ste culi za slucajeve da su automobili udarili bicikliste, ali sigurno niste culi za obrnuto. E, pa meni se upravo to dogodilo. Vozim ti ja kroz centar Vrsca, prelazim raskrsnicu i lagano stanem pred pesacki da prodju neki klinci, kad- BAM. Okrenem se i vidim da me je iz bocne ulice udario BICIKLISTA. Ja stao, covek nije stigao da ukoci i tu se on poljubi sa mojom straznjom desnom ratkapnom (koja je za posledicu pukla, od smeha verovatno).