Comments for Borba protiv vetrenjača http://borbaprotivvetrenjaca.com Najgore je kad sve znaš, a niko neće ništa da te pita Sat, 04 Sep 2010 20:24:30 +0000 http://wordpress.org/?v=2.2.1 Comment on Priča o Benku by Željko http://borbaprotivvetrenjaca.com/?p=28#comment-107 Željko Fri, 26 Mar 2010 14:25:20 +0000 http://borbaprotivvetrenjaca.com/?p=28#comment-107 Eee da... pti ber sa mlekom i Benkom. Pa palačinke sa Benkom. I naravno, pomenuti Benko na suvo. Sve i da se može naći, sumnjam da je to onaj ukus i kvalitet. Baš kao Čokolino :( Pozdrav svim ljubiteljima benka i podrška tužbi ;) Eee da… pti ber sa mlekom i Benkom. Pa palačinke sa Benkom. I naravno, pomenuti Benko na suvo.

Sve i da se može naći, sumnjam da je to onaj ukus i kvalitet. Baš kao Čokolino :(

Pozdrav svim ljubiteljima benka i podrška tužbi ;)

]]> Comment on Priča o Benku by Jeca http://borbaprotivvetrenjaca.com/?p=28#comment-87 Jeca Sat, 02 Jan 2010 10:48:13 +0000 http://borbaprotivvetrenjaca.com/?p=28#comment-87 Ma idi molim te! NARAVNO da sam jela na suvo! Treba organizovati ekspediciju na Merkator pod punom ratnom opremom, sigurna sam da se ovaj rebrendirani Ben Quick može naći tamo, promenjenog imena, ali nepromenjenog ukusa. Drago mi je što sam ti pomogla da dokažeš svoj identitet, dobiješ opkladu i potvrdiš sećanja. :) Ma idi molim te! NARAVNO da sam jela na suvo!
Treba organizovati ekspediciju na Merkator pod punom ratnom opremom, sigurna sam da se ovaj rebrendirani Ben Quick može naći tamo, promenjenog imena, ali nepromenjenog ukusa.
Drago mi je što sam ti pomogla da dokažeš svoj identitet, dobiješ opkladu i potvrdiš sećanja. :)

]]> Comment on Priča o Benku by Katrina http://borbaprotivvetrenjaca.com/?p=28#comment-86 Katrina Sat, 02 Jan 2010 02:39:38 +0000 http://borbaprotivvetrenjaca.com/?p=28#comment-86 Genijalčino! Kako sam se oduševila kad sam nabasala na ovaj tekst! Imala sam isti problem - malopre je depko pokušao da me ubedi da je postojao samo Kraš Ekspres i da on nikada nije čuo ni za kakav Benko, i ko to uopšte proizvodi itd, itd... Naravno da se sećam mirisa, sećam se mirisa celog plakara u kuhinji u kojem je uvek stajala kutija sa Benkom i kako sam krišom od mame zavirivala tamo i krala kašičicom iz kutije i jela ga onako na suvo... :D E, da mi je još jednom da ga okusim! Veliki pozdrav :D Genijalčino! Kako sam se oduševila kad sam nabasala na ovaj tekst!
Imala sam isti problem - malopre je depko pokušao da me ubedi da je postojao samo Kraš Ekspres i da on nikada nije čuo ni za kakav Benko, i ko to uopšte proizvodi itd, itd…
Naravno da se sećam mirisa, sećam se mirisa celog plakara u kuhinji u kojem je uvek stajala kutija sa Benkom i kako sam krišom od mame zavirivala tamo i krala kašičicom iz kutije i jela ga onako na suvo… :D
E, da mi je još jednom da ga okusim!
Veliki pozdrav :D

]]> Comment on Priča o Benku by Dodi http://borbaprotivvetrenjaca.com/?p=28#comment-16 Dodi Fri, 24 Oct 2008 08:44:27 +0000 http://borbaprotivvetrenjaca.com/?p=28#comment-16 Benko je zakon Benko je zakon

]]> Comment on Vârşeţ by Ucitelj u penziji http://borbaprotivvetrenjaca.com/?p=29#comment-7 Ucitelj u penziji Mon, 11 Feb 2008 18:43:05 +0000 http://borbaprotivvetrenjaca.com/?p=29#comment-7 E, pa nastavio bih moju malu pricu o jednom od svojih omiljenih gradova. Postoje neke stvari u Vrscu koje me fasciniraju. Prvo, cinjenica da sve ljude koje imaju problema sa osnovnom motornom koordinacijom i snalazenjem u prostoru (citaj: ne znaju gde je levo) stave na bicikle sa najtanjim tockovima na svetu. Pri tom te bicikle imaju tocak precnika onih od FAP kamiona (kad sam bio klinac takve bajseve smo zvali postarski, cak sam jedno vreme i vozio jedan takav) . Treba li napomenuti da te bicikle voze po sred puta (kojim idu automobili). Tako da ce vam cesto zivce na probu staviti neki ljudi koji bi se po godinama kvalifikovali u seniorski sastav SANU i njihovi velosipedi (istih godista). Zamislite uzas da negde zurite po Vrscu (jos jedan pojam njima stran, ali to je sasvim druga prica), izadjete iza krivine i vidite ispred sebe bakutu kako elegantno balansira na svom omiljenom prevoznom sredstvu. U toj igri sa vasim zivcima oni se aktivno drze STO DALJE od ivicnjaka uz koji bi trebalo da voze i izgledaju kao da ce svakog trenutka pasti sa bicikle (sto bi samo po sebi, s obzirom na visinu istih, moglo biti kobno). Verovatno ste culi za slucajeve da su automobili udarili bicikliste, ali sigurno niste culi za obrnuto. E, pa meni se upravo to dogodilo. Vozim ti ja kroz centar Vrsca, prelazim raskrsnicu i lagano stanem pred pesacki da prodju neki klinci, kad- BAM. Okrenem se i vidim da me je iz bocne ulice udario BICIKLISTA. Ja stao, covek nije stigao da ukoci i tu se on poljubi sa mojom straznjom desnom ratkapnom (koja je za posledicu pukla, od smeha verovatno). E, pa nastavio bih moju malu pricu o jednom od svojih omiljenih gradova.
Postoje neke stvari u Vrscu koje me fasciniraju. Prvo, cinjenica da sve ljude koje imaju problema sa osnovnom motornom koordinacijom i snalazenjem u prostoru (citaj: ne znaju gde je levo) stave na bicikle sa najtanjim tockovima na svetu. Pri tom te bicikle imaju tocak precnika onih od FAP kamiona (kad sam bio klinac takve bajseve smo zvali postarski, cak sam jedno vreme i vozio jedan takav) . Treba li napomenuti da te bicikle voze po sred puta (kojim idu automobili). Tako da ce vam cesto zivce na probu staviti neki ljudi koji bi se po godinama kvalifikovali u seniorski sastav SANU i njihovi velosipedi (istih godista). Zamislite uzas da negde zurite po Vrscu (jos jedan pojam njima stran, ali to je sasvim druga prica), izadjete iza krivine i vidite ispred sebe bakutu kako elegantno balansira na svom omiljenom prevoznom sredstvu. U toj igri sa vasim zivcima oni se aktivno drze STO DALJE od ivicnjaka uz koji bi trebalo da voze i izgledaju kao da ce svakog trenutka pasti sa bicikle (sto bi samo po sebi, s obzirom na visinu istih, moglo biti kobno).
Verovatno ste culi za slucajeve da su automobili udarili bicikliste, ali sigurno niste culi za obrnuto. E, pa meni se upravo to dogodilo. Vozim ti ja kroz centar Vrsca, prelazim raskrsnicu i lagano stanem pred pesacki da prodju neki klinci, kad- BAM. Okrenem se i vidim da me je iz bocne ulice udario BICIKLISTA. Ja stao, covek nije stigao da ukoci i tu se on poljubi sa mojom straznjom desnom ratkapnom (koja je za posledicu pukla, od smeha verovatno).

]]> Comment on Robinzon iz Zemuna by akuminkum http://borbaprotivvetrenjaca.com/?p=25#comment-5 akuminkum Mon, 28 Jan 2008 23:54:44 +0000 http://borbaprotivvetrenjaca.com/?p=25#comment-5 Da, da.. Cuveni Robinzon.. Vidi ovako, on jeste urbana legenda, ali ne u smislu da se njegovo postojanje moze dovesti u pitanje samo zato sto ga mnogi nisu videli, vec zato sto je on legenda, car, lik dragog nam urbs-a Zemuna. U svedocenjima ocevidaca (arhiv Urbane legende, tom treci, knjiga druga, strana prva :) zabelezeno je sledece: “...svakodnevno sa neverovatnim strpljenjem ceka priliku da predje sa jedne strane ulice na drugu, nekad cak i na pesackom prelazu, i tako u nedogled. Ponekad zastane i sa blazenim izrazom na licu posmatra izlog prodavnice sa stvarcicama za bebe. Jede cokoladu (govorimo o cuvenoj milki, grama 300) tako sto je otvara postepeno- skine papir samo sa prvog reda, svaki put kada predje ulicu gricne po malo i tako je gustira ko zna koliko. Pijacu posecuje redovno. “ Sve ove informacije i nisu od neke vaznosti. To je prosto njegova svakodnevnica. Sad, pa i ako je malko drugacija od nase to nije dovoljan razlog da coveka proglase cudakom. On nije muzikant, zabavljac svetine, nema nastupe agresije, ma covek cak nije ni alkoholicar! Eto, po tome zaista odudara i od prosecnog Srbina.. I od svih urbanih legendi ova o njemu je stvarno posebna. Tice se tog imena po kome je poznat- Robinzon. Mnogi misle da je ono nastalo jer njegova kosa asocira na Robinzona, upletena u prinudne dredove. Ali, to je samo koincidencija. Pravi razlog se tice naseg postojanja koje nije tako izvesno kao njegovo (nije ovo fraza egzistencijalne filosofije-te tugaljive teme cemo ostaviti za neki sledeci zivot). Stvar je u sledecem: Zemun je njegovo pusto ostrvo. Na njemu je on usamljen. U stalnom je iscekivanju da ce naci ono za cim traga. Zato to radi sa tolikom revnoscu- po vasceli dan luta ulicama po nekom svom utvrdjenom redosledu. A razlika je u tome sto pravi Robinzon zudi za civilizacijom, a ovaj nas za covekom, a to je nesto sasvim, sasvim drugo. To objasnjava njegovu nezainteresovanost za svakodnevne zacudjene poglede upucene njemu, njegovim dredovima, cokoladi... ma on nas ljudi uopste ne primecuje... P.S. jos jedan dokaz u vezi sa imenom nase legende koji ide u prilog tome da se njegova slicnost sa ovim pravim tice ostrva, usamljenosti, ceznje a ne hair-style-a: Robinzon Danijel Defo-a je posle perioda prilagogjavanja na ostrvski zivot napravio neki primitivni frizerski pribor pa se uredjivao ali i to su opet legende.. Da, da.. Cuveni Robinzon.. Vidi ovako, on jeste urbana legenda, ali ne u smislu da se njegovo postojanje moze dovesti u pitanje samo zato sto ga mnogi nisu videli, vec zato sto je on legenda, car, lik dragog nam urbs-a Zemuna. U svedocenjima ocevidaca (arhiv Urbane legende, tom treci, knjiga druga, strana prva :) zabelezeno je sledece: “…svakodnevno sa neverovatnim strpljenjem ceka priliku da predje sa jedne strane ulice na drugu, nekad cak i na pesackom prelazu, i tako u nedogled. Ponekad zastane i sa blazenim izrazom na licu posmatra izlog prodavnice sa stvarcicama za bebe. Jede cokoladu (govorimo o cuvenoj milki, grama 300) tako sto je otvara postepeno- skine papir samo sa prvog reda, svaki put kada predje ulicu gricne po malo i tako je gustira ko zna koliko. Pijacu posecuje redovno. “
Sve ove informacije i nisu od neke vaznosti. To je prosto njegova svakodnevnica. Sad, pa i ako je malko drugacija od nase to nije dovoljan razlog da coveka proglase cudakom. On nije muzikant, zabavljac svetine, nema nastupe agresije, ma covek cak nije ni alkoholicar! Eto, po tome zaista odudara i od prosecnog Srbina..
I od svih urbanih legendi ova o njemu je stvarno posebna. Tice se tog imena po kome je poznat- Robinzon. Mnogi misle da je ono nastalo jer njegova kosa asocira na Robinzona, upletena u prinudne dredove. Ali, to je samo koincidencija. Pravi razlog se tice naseg postojanja koje nije tako izvesno kao njegovo (nije ovo fraza egzistencijalne filosofije-te tugaljive teme cemo ostaviti za neki sledeci zivot). Stvar je u sledecem: Zemun je njegovo pusto ostrvo. Na njemu je on usamljen. U stalnom je iscekivanju da ce naci ono za cim traga. Zato to radi sa tolikom revnoscu- po vasceli dan luta ulicama po nekom svom utvrdjenom redosledu. A razlika je u tome sto pravi Robinzon zudi za civilizacijom, a ovaj nas za covekom, a to je nesto sasvim, sasvim drugo.
To objasnjava njegovu nezainteresovanost za svakodnevne zacudjene poglede upucene njemu, njegovim dredovima, cokoladi… ma on nas ljudi uopste ne primecuje…

P.S. jos jedan dokaz u vezi sa imenom nase legende koji ide u prilog tome da se njegova slicnost sa ovim pravim tice ostrva, usamljenosti, ceznje a ne hair-style-a: Robinzon Danijel Defo-a je posle perioda prilagogjavanja na ostrvski zivot napravio neki primitivni frizerski pribor pa se uredjivao ali i to su opet legende..

]]> Comment on Vârşeţ by Ucitelj u penziji http://borbaprotivvetrenjaca.com/?p=29#comment-4 Ucitelj u penziji Sat, 26 Jan 2008 14:44:02 +0000 http://borbaprotivvetrenjaca.com/?p=29#comment-4 Mnogo gotivim Vršac i zamolio sam Vešticu da okači ovu temu, jerbo sam hteo nešto da napišem. Sad, ne znam koliko vas je bilo tamo, ali Vršac je jedan lep gradić na samom istoku Banata, samo deset km od granice sa Rumunijom. To je jedan od retkih gradova po Srbiji u kojima se lepo živi (mislim na standard), jer su ljudi vredni i ima nekoliko velikih firmi koje grad drže (Hemofarm, Swisslion, Vršački vinogradi, Drugi oktobar...). Put do Vršca vodi kroz tipično vojvođanska sela, koja su jako živopisna i lepa. U zavisnosti od toga kolika je vidljivost Vršac možete videti iz daleka jer se nalazi podno, i na obroncima, Vršačkog brega. Nekako u svom tom čudu i širini ravnice štrči jedan breg, sa nekoliko vrhova, i vrlo uspešno razbija monotoniju ravnice. Priroda oko Vršca je jako lepa, često se čini kao da gledate neku sliku Save Šumanovica. Kada ste već u Vršcu ima dosta stvari koje morate obići: obavezno je prošetati korzom (od stare autobuske stanice kroz Vuka Karadžića i nazad), posetiti katoličku katedralu (ogromnu gotsku crkvu koja dominira pejzažom Vršca), posetite mnogobrojne vinske podrume, što u gradu, što u okolnim selima (nećete se pokajati, kažu vinopije)... Popnite se na breg, do Kule, i puknite pogledom preko lepog Banata (jedno je otići danju, a sasvim drugi doživljaj noću), a, kad smo već kod pogleda, kada ugledate nekog čudnog lika u lošim cipelama, kako ide ulicom i priča sam sa sobom, cimnite ga za rukav i zamolite ga da vas provoza. To je zagarantovano instruktor letenja na čuvenoj JATovoj pilotskoj akademiji. Let iznad i oko Vršca je dozivljaj za sebe. Mnogo gotivim Vršac i zamolio sam Vešticu da okači ovu temu, jerbo sam hteo nešto da napišem.
Sad, ne znam koliko vas je bilo tamo, ali Vršac je jedan lep gradić na samom istoku Banata, samo deset km od granice sa Rumunijom. To je jedan od retkih gradova po Srbiji u kojima se lepo živi (mislim na standard), jer su ljudi vredni i ima nekoliko velikih firmi koje grad drže (Hemofarm, Swisslion, Vršački vinogradi, Drugi oktobar…). Put do Vršca vodi kroz tipično vojvođanska sela, koja su jako živopisna i lepa. U zavisnosti od toga kolika je vidljivost Vršac možete videti iz daleka jer se nalazi podno, i na obroncima, Vršačkog brega. Nekako u svom tom čudu i širini ravnice štrči jedan breg, sa nekoliko vrhova, i vrlo uspešno razbija monotoniju ravnice. Priroda oko Vršca je jako lepa, često se čini kao da gledate neku sliku Save Šumanovica. Kada ste već u Vršcu ima dosta stvari koje morate obići: obavezno je prošetati korzom (od stare autobuske stanice kroz Vuka Karadžića i nazad), posetiti katoličku katedralu (ogromnu gotsku crkvu koja dominira pejzažom Vršca), posetite mnogobrojne vinske podrume, što u gradu, što u okolnim selima (nećete se pokajati, kažu vinopije)… Popnite se na breg, do Kule, i puknite pogledom preko lepog Banata (jedno je otići danju, a sasvim drugi doživljaj noću), a, kad smo već kod pogleda, kada ugledate nekog čudnog lika u lošim cipelama, kako ide ulicom i priča sam sa sobom, cimnite ga za rukav i zamolite ga da vas provoza. To je zagarantovano instruktor letenja na čuvenoj JATovoj pilotskoj akademiji. Let iznad i oko Vršca je dozivljaj za sebe.

]]>