Priča o Benku
Monday, January 21st, 2008
Neke stvari vezane za detinjstvo mi deluju toliko neverovatno da često moram da konsultujem nekog objektivnijeg (uračunljivijeg) da mi potvrdi da sve to nisu samo izmišljene aveti u hodnicima sećanja…
Jedna od tih stvari je recimo kultni napitak Benko, po kome sam kasnije sve napitke sa mlekom i kakaom zvala upravo tako (reći Neskvik za mene je čista blasfemija i užas). Međutim, kada sam ovu reč, koju sam do adolescentskog doba upotrebljavala isključivo kod kuće (u čuvenoj frazi: Mama napravi mi jaja na oko i benko), upotrebila na prvom zimovanju sa društvom, shvatila sam da niko sem mene ne zna o čemu ja zapravo govorim.
Usledila je potraga za nekim svedokom da Benko postoji i da ja nisam luda i da je sve u redu i da nisam izmislila te velike providne plastične kutije sa crvenim ili žutim poklopcem u kojima i dan-danas držimo potrpane kojekakve začine, vanil-šećere i slične zavrzlame u kesicama.
Potraga je bila uspešna i uskoro mi je Una, drugarica iz razreda, potvrdila ne samo da Benko postoji, već da ga i ona koristi kao sinonim za sve čoko-napitke (ovim putem molim Unu da mi ne negira ovu tvrdnju posle toliko godina i sruši mi veru u sopstveno detinjstvo). Kasnije sam nabasala na još neke saučesnike koji se sećaju mog omiljenog proizvoda s kraja osamdesetih, a neke sam zavrbovala da pređu u moju sektu iako nisu imali pojma o čemu se radi.
Svi vi koji možete da prizovete ukus Benka na kvržice za osećaj slatkoće dok govorim o njemu, i pritom neslućenim brzinama idete u rikverc ka bezbrižnim danima kad se jurilo za loptom ili najnovijim barbikama, pripremite se na šokantnu vest. Posle raspada SFRJ, prizvođač(Merkator, Slovenija) je odlučio da ime ovog proizvoda promeni u Ben Quick! Ambalaža je ostala ista, ali ime će izgleda zauvek otiću u zaborav.
Ako se nađe poneki sentimentalni pravnik da ovo pročita, zamolola bih ga za pomoć oko tužbe koju nameravam da iznesem pred sud za ljudska prava u Strazburu, štiteći svoje pravo na sećanja iz detinjstva.